Čovek samo vaspitanjem može postati čovek. On nije ništa drugo do ono što od njega načini vaspitanje. Treba primetiti da čoveka može vaspitati samo čovek koji je takođe vaspitan. Stoga nedostatak u disciplini i pouci pojedinih ljudi čini da su oni rđavi vaspitači svojih vaspitanika. (Imanuel Kant) |
|
| • Bez forsiranja dece | 25. februar 2007. |
| Dugo je važila priča da decu treba stimulisati što je moguće više, da što ih vi više forsirate, šaljete ih na najrazličitije aktivnosti, bolje će im u životu biti jer će više toga umeti. | |
| • Najčešće greške u vaspitanju dece | 20. februar 2007. |
| Možemo slobodno da kažemo da je porodica prva škola za život u kojoj dete stiče osnovno znanje o ljudima, o njihovim međusobnim odnosima i o životu i njegovim problemima... | |
| • Roditeljstvo i razvoj emocionalne inteligencije | 14. februar 2007. |
| Pregledom literature o roditeljstvu može se uočiti da se osećanja spominju, ali im se ne pridaje naročit značaj. Naglasak se stavlja, u znatno većoj meri ili gotovo isključivo na ponašanje. | |
| • Naučite decu da dele | 11. februar 2007. |
| Kada dete počne da ide u vrtić ili da na neki drugi način češće stupa u kontakt sa svojim vršnjacima, nije nikakva retkost da pokaže izvesnu dozu sebičluka kada se radi o deljenju svojih igračaka s drugima. | |
| • Vaše dete više nije beba | 07. februar 2007. |
| Upravo kao što je treći rođendan označavao i prelaz između perioda u kome se vaše dete još uvek nalazilo u pelenama i ranog detinjstva, sada kada mu je pet godina ono će postepeno prestajati da bude beba. | |
| • Kako televizija utiče na decu | 05. februar 2007. |
| Prosečno dete, do 18. godine života provodi više vremena gledajući televiziju, nego obavljajući neku drugu aktivnost, sem spavanja, ocenjuju naučnici. | |
| • Zamišljeni prijatelj | 28. januar 2007. |
| Vaše dete ima novog najboljeg druga Jovana. Jovan je uvek spreman za igru, ima ista interesovanja kao i vaše dete, nikada ne traži neku posebnu igračku i nikada ne mora da ide svojoj kući... | |
| • Korist od priča za laku noć | 25. januar 2007. |
| Roditelji koji svojoj deci čitaju priče pre odlaska na spavanje, trebalo bi s tom aktivnošću da nastave i kada njihovi mališani krenu u školu. | |
| • Faza negiranja | 22. januar 2007. |
| Jedna od najčešćih osobina detinjeg ponašanja koju možete očekivati da će se razvijati u uzrastu od 18 meseci do dve godine poznata je pod stručnim nazivom „negativizam“. | |
| • Razvoj privrženosti | 18. januar 2007. |
| Pojam privrženost se odnosi na odnos između dve osobe koje imaju jake emocionalne veze i trude se da održe svoje odnose. | |
| • Naučite ih da budu pametniji | 14. januar 2007. |
| Može li dete da postane pametnije? Ili mu za ceo život ostaje onakva inteligencija kakvu je dobilo po rođenju. Ta tema uvek izaziva žučne rasprave, iznošenje svakojakih teorija i predrasuda. | |
| • Igre koje podstiču razvoj emocionalne inteligencije | 07. januar 2007. |
| Period zimskih praznika roditelji često spajaju s godišnjim odmorom kako bi vreme proveli s detetom radije nego da dete šalju u dežurne ustanove. | |
| • Dečije samopouzdanje | 27. decembar 2006. |
| Deca koja se osećaju sigurna u sebe, biće uspešnija u školi, stvaraće bolje odnose s drugima i spremno će se okušati na raznim poljima. | |
| • Radost sitnih pažnji | 23. decembar 2006. |
| Tokom novogodišnjih i Božićnih praznika dete lako može da shvati smisao i radost darivanja, radost sitnih pažnji i dobrih dela. Zašto tu priliku ne iskoristiti u vaspitne svrhe? | |
| • Kako smanjiti agresivnost kod dece | 08. decembar 2006. |
| Agresija nije osećanje, već način iskazivanja osećanja. U razvoju se pojavljuje vrlo rano, pa se već u uzrastu od dvanaest meseci može uočiti agresivno ponašanje kada dete želi da pridobije pažnju odraslih... | |
| • Vrste inteligencije - sva deca su pametna | 20. novembar 2006. |
| Prema teoriji višestruke inteligencije koju je razvio psiholog Hauard Gardner, deca mogu da budu inteligentna na različite načine. | |
| • Kako razviti emocionalnu inteligenciju | 19. novembar 2006. |
| Mnoga istraživanja su pokazala da ljudi s izrazito visokim IQ-om nisu ni srećniji, ni bogatiji, ni društveno prilagođeniji od ostalih. Uzrok tome je što postoji više vrsta inteligencije. | |
| • Deci su potrebna mala kućna pravila | 11. novembar 2006. |
| Ukoliko želite da vas dete posluša, tada bi vaša vaspitna pravila trebalo da budu u skladu s njegovim godinama, jasna i kratka, pozitivna a ne negativna... | |
| • Naučite kako da razgovarate sa decom | 01. novembar 2006. |
| U procesu vaspitanja i disciplinovanja veoma je važno da naučite kako da razgovarate sa decom. Način na koji vi razgovarate sa vašom decom predstavlja predložak za njihovu konimukaciju sa drugim ljudima. | |
| • Razvoj deteta od druge do pete godine | 30. oktobar 2006. |
| Ova tabela predstavlja tipične aktivnosti i dostignuća dece od druge do pete godine života. Važno je znati da podaci predstavljaju prosečna dostignuća i aktivnosti dece i da ih deca mogu savladati ranije ili kasnije. | |
| • Humor - saveznik vaspitanja | 26. oktobar 2006. |
| Humor otvara dečija srca i umove, u momentu grabi detetovu pažnju i omogućava lakšu komunikaciju. Zato je humor jedan od najboljih saveznika u vaspitanju. | |
| • Dečija faza negativizma | 23. oktobar 2006. |
| Kada dete počne da na svaku roditeljsku reč udara kontru, svi govore kako je ono postalo veoma nevaljalo. Kada to radi dvogodišnjak, to je pouzdan znak da je dete ušlo u vrlo značajnu fazu života. | |
| • Izražavanje osećanja kod dece | 18. oktobar 2006. |
| Većina roditelja kaže da bi voleli da im se njihova deca poveravaju i razgovaraju sa njima kada su u krizi, kada su uznemirena ili kada imaju problem. | |
| • Pedijatri: "Roditelji, pustite decu da se igraju!" | 15. oktobar 2006. |
| Deci je potrebno mnogo više vremena za slobodnu, spontanu igru, kako bi mogla da se nesmetano razvijaju – psihički, fizički i emocionalno, poručuju pedijatri. | |
| • Učiti je lako, evo i kako! | 15. oktobar 2006. |
| Jedan od najvećih problema zbog kojeg školarci muče muku je kako steći radne navike, odnosno naučiti gradivo, a da ipak ostane vremena za igru. Mi ćemo ti pomoći da svoju najveću obavezu i zavoliš! | |
| • Šta je emocionalna inteligencija | 14. oktobar 2006. |
| Ako razmislimo o deci koju susrećemo u svakodnevnom životu složićemo se da gotovo svakog dana nailazimo na decu za koju bi mogli da kažemo da su agresivna prema drugoj deci... | |
| • Šta kada si novi u razredu | 13. oktobar 2006. |
| Miloš je krenuo u prvi razred i još nije stekao nove prijatelje, a slični problemi muče i Anu koja je morala da promeni školu. Evo nekoliko saveta koji će ti olakšati prve dane u novoj okolini… | |
| • Kako deca uče i usvajaju jezik | 11. oktobar 2006. |
Da li znate da dete počinje da reaguje na neke reči već sa pet meseci, a prve počinje da izgovara između desetog i petnaestog meseca? |
|
| • Rivalstvo među decom | 06. oktobar 2006. |
| Mnoga deca su veoma bliska sa braćom ili sestrama, tako da ih mogu smatrati najboljim prijateljima. Međutim, veoma je česta pojava da se deca međusobno ne slažu baš najbolje... | |
| • Časovi muzike pomažu razvitku memorije | 22. septembar 2006. |
| Studija, objavljena u internet izdanju kanadskog časopisa “Mozak” (“Brain”), pokazala je da već posle 1. godine muzičkog obrazovanja deca bolje rešavaju testove memorije od onih koji ih nisu pohađali... | |
| • Da li se dete dobro snašlo u školi | 17. septembar 2006. |
| Prošle su prve dve nedelje nove školske godine. Za prvake to je bilo upoznavanje sa čitavim novim svetom. Polazak u školu je prekretnica u životu svakog deteta. | |
| • Odgajanje pristojnog deteta | 09. septembar 2006. |
| Bonton se ne odnosi samo na ponašanje deteta u situacijama kao što su odlasci u bioskop ili goste, već se jedno od najvažnijih pravila ponašanja odnosi na ponašanje za stolom i uopšteno na pravila kućnog reda. | |
| • Deca alkoholičara mogu da prekinu začarani krug | 07. septembar 2006. |
| Mada niko trezven u to nije ni sumnjao, stručnjaci su potvrdili da će većina dece koja su odrastala s roditeljima alkoholičarima nositi zbog toga emotivne i mentalne ožiljke. | |
| • Disleksija - sindrom iza kojeg su često skriveni pravi mali genijalci | 04. septembar 2006. |
| Sindrom specifičnih jezičnih poteškoća poznatiji kao disleksija kod nas je još nedovoljno poznat i nedovoljno prihvaćen - na žalost mnogo dece koja moraju da se nose s ovom nevoljom. | |
| • Puno aktivnosti je dobro za decu | 04. septembar 2006. |
| Neki roditelji zatrpavaju svoju decu vannastavnim obavezama i protiv njihove volje, ali novo američko istraživanje pokazuje da takve aktivnosti mogu da naprave više dobrog nego lošeg za razvoj deteta. | |
| • Prvi put u školskoj klupi | 01. septembar 2006. |
| Definitivno, to je velika prekretnica u životu svakog mališana (ali i roditelja), može biti pozitivno, ali i negativno iskustvo, a uveliko će odrediti i kasnije radne navike pojedinca. | |
| • Polazak u vrtić, roditeljska muka | 31. avgust 2006. |
| Deca teško prihvataju odlazak u vrtić. U svojim malim glavicama slažu priču kako mama i tata žele da ih napuste. Nemojte nasedati na razne smicalice i strategije dece koja žele da izbegnu odlazak u vrtić. | |
| • Starinsko, bakino vaspitanje se vraća u modu | 18. avgust 2006. |
| Nekadašnji roditelji ne razumeju da se papirne pelene odmah posle korišćenja bacaju u kantu i da 'ćuška' baš i nije najbolje rešenje, jer bi vaspitačica iz vrtića mogla na razgovor da pozove gospođu iz socijalnog! | |
| • Psihosocijalni razvoj - prva godina života | 03. april 2006. |
| Prvi stupanj razvoja , “osnovno poverenje nasuprot osnovnom nepoverenju” traje tokom prve godine života i odgovara Frojdovom oralnom stadijumu. | |
| • Psihosocijalni razvoj - druga i treća godina života | 03. april 2006. |
| Drugi stupanj razvoja “autonomija nasuprot stidu i sumnji” odgovara Frojdovom analnom stadijumu i obuhvata drugu i treću godinu života deteta. | |
| • Psihosocijalni razvoj - od 4. godine do početka formalnog školovanja | 03. april 2006. |
| Treći stupanj razvoja “inicijativa nasuprot krivici” odgovara Frojdovom falusnom stadiju, traje od četvrte godine života do početka formalnog školovanja i naziva se dobom igre i igranja igara. | |
| • Psihosocijalni razvoj - između 6. i 11. godine života | 03. april 2006. |
| Četvrti stupanj u razvoju “marljivost i produktivnost nasuprot inferiornosti”, traje između šeste i jedanaeste godine , školsko doba, odgovara Frojdovoj fazi razvoja latenciji. | |
| • Psihosocijalni razvoj - od 13. do 20. godine života | 03. april 2006. |
| S petim stupnjem u razvoju , “identitet nasuprot konfuziji identiteta”, koji traje od 13 do 20 godina, i duže , završava se detinjstvo i započinje adolescencija. | |
| • Psihosocijalni razvoj - od 20. do 25. godine života | 03. april 2006. |
| Šesti stupanj “bliskost i intimnost nasuprot izolaciji” nastupa posle rešenja krize identiteta i završetka adolescencije, naziva se mlado odraslo doba i traje od dvadesete do dvadeset i pete godine. | |
| • Psihosocijalni razvoj - od 25. do 65. godine života | 03. april 2006. |
| Sedmi stupanj razvoja , “plodnost nasuprot stagnaciji”, obuhvata period srednjeg doba, periodu između dvadeset i pete i šezdeset i pete godine života. | |
| • Psihosocijalni razvoj - početak starenja i starosti | 03. april 2006. |
| Poslednji, osmi stupanj , “integritet nasuprot očajanju” obeležen je početkom starenja i starosti , karakteriše ga retrospektivna evaluacija životnog puta pojedinca. | |