Slanje u ćošak: Da ili ne?

Slanje u ćošak je jedna od omiljenih vaspitnih metoda naših baka i roditelja. Bio je to veliki napredak u poređenju sa batinama koje smo dobijali. Ipak, u piljenju u zid ima nečeg ponižavajućeg. Umesto slanja u ćošak, klince pošaljite „na klupu”.Deca ne bi bila deca kad vam ponekad ne bi „pokidala” živce. Kažete im da prestanu da tuku mlađeg brata, da prestanu da crtaju po zidovima, ili prosipaju vodu po stanu, a oni samo prkosno nastavljaju dalje! Najradije biste uzeli neku šibu, ali pokušavate da delujete pedagoški.

Neću u ćošak!

Zato duboko udišete, stežete zube, brojite do tri, a potom se bacate u koštac s detetovim „neću”. Dobro je da ne planete odmah, jer ako dete nije bilo upozoreno na kaznu koja ga očekuje, onda nije ni pošteno kazniti ga. Setite se osnovnog pravila: detetu morate kratko i jasno (s naglaskom na kratko!) objasniti šta ne valja u njegovom ponašanju i zatim ga upozoriti šta sledi ako ne prestane ili ne promeni ponašanje. Ako to ne upali – izbacite ga iz igre, to jest pošaljite „na klupu”.
Koristeći se dosledno ovom tehnikom, pomoći ćete sebi da ne planete, označićete detetu granice do kojih može da ide i daćete mu priliku da prekine s agresivnim zanosom koji ga je poneo. Osim toga, naučićete dete da i drugi imaju svoja prava i da će, ako ih narušava, i njegova sloboda biti ograničena.

Šta je „klupa”?

„Klupa” je preuzeta iz sportskog žargona. Poslati dete „na klupu” znači prekinuti loše ponašanje i poslati dete u sobu ili ga jednostavno staviti da sedi na stolici, ali ne licem prema zidu, niti prema omiljenim crtaćima, naravno! Kad jednom odaberete mesto, bilo bi dobro da to bude uvek isto.
Slanje na klupu je odlična metoda koju možete koristiti kod ozbiljnijih prekršaja, kada više ne možeteda ignorišete detetovo „divljanje”. Važno je da se dete u tom trenutku oseća izolovano od ostalih ukućana, ali ne napušteno ni poniženo. Ceo postupak izvedite smireno, bez puno priče, objašnjavanja ili osećanja krivice.

Koliko godina - toliko minuta

Kazna ne sme da traje predugo. Psiholozi kažu da je osnovno pravilo da bi dete trebalo da bude u kazni onoliko minuta koliko ima godina. Ova kazna nije primerena za decu mlađu od dve i po godine! Starijoj deci možete ostaviti mogućnost da sama odluče kada će izaći, odnosno, možete im reći da mogu da se vrate tek kada se smire.

Ne držite pridike dok je dete „na klupi”

Kada ljutito dete pošaljete „na klupu”, ono će se verovatno primiriti. To bi vas moglo podstaći da krenete u beskrajno objašnjavanje (najčešće vas grize savest što ste ga kaznili, pa opravdavate sami sebe).
Zapamtite da vas u tom trenutku dete neće slušati jer je i samo besno. Ako vas i sluša, ono što čuje verovatno nije lepo, budući da ga kritikujete, a možda i vređate. Osim toga, na taj način dete neće doći do preko potrebnog predaha i razgovor će zbog stalnog pritiska biti onemogućen. Tajm aut je potreban vama isto koliko i detetu, zato ga iskoristite!

Posle kazne

Posle kazne, ponašajte se normalno. Nemojte pokazivati da vam je bilo teško što je dete bilo u kazni jer ćete mu poslati pogrešnu poruku. Naravno, važi i suprotno – ne durite se! Kazna je odrađena i život ide dalje.

(Priredila J.K. prema Višnja Skorin)