Prezaposleni roditelji

Deca čiji roditelji rade veći deo dana i ne provode puno vremena sa njima mogu ispoljiti agresivno ili destruktivno ponašanje.
Neki roditelji mogu biti veoma zauzeti poslom iz želje da što više napreduju u karijeri, da se izbore za bolji status u društvu, a neki drugi jednostavno moraju da rade dva posla da bi prehranili porodicu. U celoj toj priči deca se često stave u drugi plan. U prvom slučaju, dakle, kada su roditelji preambiciozni, mogu biti nedovoljno emotivno zainteresovani za svoje dete, a dete će to upravo tako i doživeti. Da bi se «iskupili», takvi roditelji često kupuju velike količine igračaka svojoj deci, ili preteruju u brizi oko detetove ishrane. Međutim, mališanima koji su tokom radne nedelje češće sa drugim ljudima, nego sa roditeljima, najvažnije je da ono vreme koje provedu sa mamom i tatom bude ispunjeno toplinom.
Dete neće umeti da kaže roditeljima da mu nedostaju, ali će to vrlo jasno pokazati: od nekada mirnog i poslušnog deteta, ono će postati nemirno, agresivnije nego inače, lakše će se rasplakati, a možda će promeniti i navike vezane za ishranu i spavanje. Magično rešenje za ovu situaciju ne postoji, sem da se pokuša smanjiti broj radnih sati (što je vrlo često lakše reći nego učiniti).
Najvažnije je da dete, u okviru primarne porodice, ima osećaj porodičnog zajedništva, ljubavi i razumevanja. Kako dete bude raslo, samo će shvatati porodične uloge i činjenicu da roditelji rade duže nego što bi ono to želelo. Ukoliko dete odrasta u zdravoj sredini, ukoliko se uči pravilnim životnim vrednostima, ono neće trpeti nikakve posledice ovakvih porodičnih okolnosti.