Preterana roditeljska briga - novi problem

Zanemarivanje dece je jedna strana medalje, a njena druga strana sve se više u razvijenom svetu, ali i kod nas, izražava kroz preteranu roditeljsku  brigu za decu, kao i kroz preteranu roditeljsku zaštitu koja deci ne dozvoljava da razviju sve sposobnosti koje su im u životu nužne za normalno funkcionisanje.

Kako ništa ne može da bude samo crno ili samo belo, izgleda da smo sve više svedoci stvaranja čitave generacije roditelja koji nedvosmisleno veoma vole svoju decu, ali su malo ''pobrkali lončiće'' jer isključivo rade ono što pročitaju u knjigama s tematikom popularne psihologije, pa se više oslanjaju na ono što kažu psiholozi nego na sopstvenu roditeljsku intuiciju, procene i emocije.

Drugi uzrok preterane roditeljske brige i želje da zaštite svoju decu leži u činjenici da je svet relativno opasno mesto, a mediji su pomogli, pa smo danas o svim tim opasnostima i načinima kako da ih umanjimo svi dobro informisani. Strah od neuspeha, gubitka ili greške neretko roditelje vodi u nerazumno ograničavanje deteta.

Treći razlog je opšte podizanje standarda, što deci u zapadnom svetu, ali i kod nas, daje priliku da puno toga dobiju na lak način, da mnoge stvari smatraju obveznim i uzimaju ih ''zdravo za gotovo''.

Poslednji razlog je globalizacija, dostupnost informacija koja je posledica globalizacije: i sama deca su bombardovana informacijama o opasnom svetu, pa se neretko svega toga plaše.

Svaki roditelj suočio se sa strahom da izgubi dete u saobraćajnoj nesreći, sa strahom do lopova, ubica, pedofila, nesposobnih vaspitača, dadilja, profesora, varalica... Međutim, uz sve mere predostrožnosti nemoguće je dete zadržati ''pod staklenim zvonom'' a da mu time ne učinimo nepopravljivu štetu. 
Ako dete previše odvajamo od sveta ili ako ga previše plašimo (bez obzira na dobru nameru), ono neće imati prilike da se razvije u zdravu, samopouzdanu, komunikativnu i srećnu osobu. Ovo važi i za siromašne i za bogate i nema tog novca ili drugog načina koji može detetu nesmetano da garantuje sigurnost.

Brojni su primeri dobrobiti koje donose nauka i rast standarda – iskorenjene su brojne bolesti, sve više dece se vakciniše, imamo lekove za donedavno opasne ili neizlečive bolesti. Međutim, jedan deo roditelja za svaku, i najsitniju dečju ogrebotinu vodi dete kod lakara, ili ga zasipa gelovima, sprejevima, zavojima, pilulama, vitaminima, antibioticima...

Ima roditelja, a takvi nisu samo među ekstremno bogatim i razmaženim zvezdama, koji svojoj deci onemogućavaju normalno kretanje među vršnjacima time što preteruju u zdravoj ishrani, zdravim načinima života, čistoći... Svi smo ponekad pojeli nešto nezdravo i niko neće umreti zato što ne jede isključivo organski gajeno povrće i meso.

Danas kao da svi roditelji žele da njihovo dete bude najpametnije i najsposobnije. Međutim, zaboravljaju različitosti i realnost – nisu sva deca najpametnija i ne mogu sva deca da budu najbolja u školi. Čak i da jesu, deca nisu mašine za učenje i moraju da imaju dovoljno vremena za igru i odmor. Ima dece koja su hronično umorna, jer posle šest ili sedam sati u školi preostalo vreme provode u učenju, pisanju zadataka, u brojnim vanškolskim aktivnostima, jer sama škola više nije dovoljna. Čak i deca koja zaista vole školu i koja žele što više da nauče, bune se protiv ovakvog sistema ili im strada zdravlje, jer ni odrasli nisu sposobni dugoročno naporno da rade 12 ili više sati dnevno. Deca nisu glupa – stvaramo čitave generacije koje se na svoj način bune i bore protiv nametnutih gluposti.
Iako je teško dati univerzalne recepte, opet smo došli na staru priču o tome da sve pozitivno nosi i neke nevolje i da umerenost sigurno donosi bolje rezultate nego krajnosti. Mislite li da preterujemo? Možda to u vašem slučaju i jeste tako, ali statistike pokazuju porast anksioznosti kod dece. Iste te statistike pokazuju da imućni nisu ništa srećniji od onih manje imućnih, čak naprotiv... njihovi su problemi samo nešto drugačiji, ali za njihovo rešavanje je potreban isti zdravi razum, isto samopouzdanje, odlučnost i optimizam koji je potreban za rešavanje problema siromašnih ili problema koji su čoveka mučili pre trista godina. Danas, zahvaljujući informacijama, imamo priliku da saznamo više i učimo na tuđim greškama, a da pritom ne odemo u drugu krajnost.

(Priređeno prema: trigon.hr)