Plavo za bate, roze za seke

Zašto se muške bebe obače u plavo, a ženske u roze?

Odgovor na ovo pitanje neće obradovati modernu ženu. Običaj potiče iz starih vremena kada se smatralo da su muške bebe daleko superiornije od ženskih. Za njih je trebala naročita zaštitna boja koja će da osigura njihov nesmetan razvoj. Izabrana je plava, jer je to bila nebeska boja koja je nudila nebesku zaštitu protiv sila zla.
U tim danima je bilo rašireno i jako verovanje u postojanje zlih duhova. Smatralo se da zlonamerne sile posebno privlače vreme i mesto dešavanja velikih ljudskih radosti, kao što su rođenja, svadbe, pobede i ostvarenje uspeha. Tako je u tim trenucima trebalo preduzimati naročite akcije da bi se odbili napadi zamišljenih duhovnih sila. Tokom vekova nastala je široka lepeza praznoverica i mi, iako više ne verujemo u duhove, i dalje jedni drugima želimo «sreću» i nastojimo da izbegnemo «maler», nastavljajući sa izvođenjem mnogih drevnih zaštitinih rituala, kao što su ukrštanje prstiju, oblačenje nekog pozajmljenog odevnog predmeta prilikom venčanja, prenošenje mlade preko praga, izbegavanje prolaženja ispod merdevina. Sve te radnje imaju svoje tajno, zaboravljeno značenje i pomažu nam da se zaštitimo od drevnih, zlih duhova. Ista stvar je i sa odevanjem muških beba u «nebesko» plavo, u boju neba, uzvišenog boravišta sila dobra.
Ukoliko se zli duhovi zloslutno okupljaju oko bebine sobe pokušavajući da prodru unutra i nanesu zlo odojčetu, u tome će da ih spreče i oteraju magične moći svete plave boje mališanove odeće i drugih ukrasa u sobi. U nekim zemljama Srednjeg istoka ne štite se samo bebe nego i cela kuća tako što se ulazna vrata boje u svetlo plavo.
Ukoliko je plava odeća bila neophodna zaštita od napada natprirodnih sila, onda nije jasno zašto i ženske bebe nisu uživale sličnu zaštitu. Zašto i njih nisu oblačili u plavo? Praktičan odgovor bio bi da je bilo zgodno da postoji neposredna vizuelna razlika između muške i ženske odojčadi. Tako je bilo važno pronaći neku neplavu boju. Igleda da je izbor pao na roze, jer je to boja kože bebe (bar kad je reč o staroj Evropi). Kao zemljana i biološka, prikladna je za žensko telo, nasuprot eteričnoj, nebesko plavoj za muške mališane. Psihološki gledano, roze asocira na zdravlje i čistotu – čista roze boja neokaljane kože – što daje dodatnu privlačnost kao simboličkoj boji ženske bebe. Možda roze nema zaštitničke moći plave boje no, ukoliko se ženske bebe smatraju inferiornim u odnosu na muške, što bi se zli duhovi uopšte zanimali za njih? Njima nije potrebna neka posebna zaštita, samo tek odgovarajuća etiketa da bi se razlikovale od svojih muških drugara.
Kako su prolazili vekovi i originalni razlozi za plavu i roze odeću tonuli u zaborav, trebalo je iznalaziti nova objašnjenja da bi se odgovorilo na neizbežno raspitivanje. Tvrdilo se da muškarci nose plavo jer se rađaju u alejama s plavim kupusom, dok devojčice nose roze jer se rađaju u roze ružičnjaku. Kasnije su zaboravljena i ova maštovita objašnjenja, tako da sada samo mali broj ljudi ima neku predstavu o simbolizmu plave i roze boje. No, kao što se to dešava i sa toliko drugih praznoverica, to što je poreklo verovanja zaboravljeno, ni najmanje ne utiče na prenošenje s generacije na generaciju: plavo za dečake, roze za devojčice, prosto je postalo ustaljen običaj, koji se poštuje bez postavljanja pitanja.

Iz knjige:
«Razumevanje bebe»
Dezmond Moris