Dečija ljubomora

Ljubomora je složena i kompleksna emocija za koju se podjednako interesuju i naučnici (filozofi, psihijatri i psiholozi) i laici. Interesovanje laika za ljubomoru je, po svoj prilici, veće nego za bilo koju drugu emociju. Za nju interesuju i roditelji i to prvenstveno za onaj njen vid vezan za rivalstvo braće i sestara oko ljubavi majke i roditelja uopšte. Oni se interesuju da razumeju i objasne ponašanje svoje dece, kao i da dobiju odgovor na pitanje: šta je od toga normalno, a šta odstupa od normalnog.

Kod dece se ljubomora ispoljava na sličan način kao i kod odraslih, samo je objekt ljubomore druge prirode. I kod dece, ljubomora, koja predstavlja poljuljanu sigurnost u ljubav odraslih, izaziva niz emocija, od kojih je najčešće gnev i strah, iako je teško oceniti šta zapravo malo dete više oseća. Kada je reč o ljubomori dece, može se postaviti niz pitanja kao što su:

- Na kom uzrastu se prvi put može javiti ljubomora kod dece?
- Šta su preduslovi za javljanje?
- Da li su intelignetnija deca manje ljubomorna?
- U kakvom su odnosu pol deteta i druge karakteristike dece i ljubomora?
- Kako preduprediti ljubomoru?
- Kako se otklanja ljubomora?

U daljem tekstu ćemo pokušati da u sklopu psiholoških saznanja odgovorimo na ova pitanja i zadovoljimo znatiželju korisnika ovih redova.

Da bi dete moglo da doživi ljubomoru, mora dostići izvestan stupanj zrelosti - odnosno socijalne percepcije, pre svega. Ono što se za sada pouzdano zna jeste da se na uzrastu od 18 meseci javljaju jasni znaci ljubomore. Drugo je i veliko pitanje kako dete razume odnose između sebe i drugih rival-osoba, ali iskustva govore da se ljubomora javlja redovno na ovom uzrastu kada se u porodici rodi drugo dete.

Prava ljubomora se javlja u ranom detinjstvu i u predškolskom periodu kada mnoga deca dolaze u situaciju da dele ljubav roditelja sa mlađim bratom ili sestrom. Novorođeni brat ili sestra angažuju mnogo roditeljskog vremena i pažnje i starije dete koje je bilo isključivi objekt ljubavi i pažnje roditelja sada oseća razliku u ponašanju roditelja. To se najčešće dešava u periodu od 18 meseci do četiri godine, jer se pre toga i samo zbog prirode potreba nalazi u/ili blizu centra pažnje ili nije u stanju da zapaža razliku u ponašanju roditelja, a posle četvrte godine je već postiglo izvesnu nezavisnost (boravak u jaslicama, obdaništu i dr.) pa čak i da pomaže oko mlađeg što mu donosi određeno priznanje i na taj način lakše "preboli" osećanje nesigurnosti ili odbacivanja. Što se tiče odnosa inteligencije i ljubomore primećeno je da je manje inteligentno dete po pravilu ljubomornije.

Iskustvo takođe govori da u kombinaciji muško-žensko dete, žensko je češće ljubomorno.

Takođe se može konstatovati da je manje ljubomore u porodicama sa više dece, nego sa dvoje dece.

Iako roditeljima dobro poznata situacija, ipak ćemo podsetiti da je najčešća reakcija ljubomornog deteta u obliku gneva i agresije. Gnev i agresija su obično usmereni na novorođeno dete, a nekad i na majku. Taj gnev prema majci ima značenje prekora. Sem otvorene agresije, mogu se javiti i tipične reakcije na frustraciju /osujećenje/ kao što su potiskivanje i regresija /vraćanje na navike i ponašanja koji su karakteristični za mlađi uzrast/.

Što je dete starije njegovo izražavanje ljubomore je sve raznovrsnije, pa je naprosto teško pobrojati sve oblike ispoljavanja.

Ljubomora uglavnom nije poželjna emocija, pa je logično pitanje: šta treba raditi da do nje ne dođe, ili kad do nje dođe, kako je ublažiti?

Roditelji obično obaveste dete da će se roditi brat ili sestra, da se ništa neće promeniti, da će mu biti lepo jer će imati sa kim da se igra, da će i njega dalje voleti kao pre i sl. To je svakako dobro, ali ponekad su te informacije izgleda od male pomoći.

Da bi se ublažila ili izbegla ljubomora potrebno je da:
1. U porodici postoje dobri, zdravi, topli međuljudski odnosi,
2. Roditelji, a pogotovu majka svakoga dana izvesno vreme posveti isključivo starijem detetu,
3. Izbegavati poređenje /naročito u korist mlađeg deteta/ mlađeg i starijeg deteta,
4. Veće angažovanje oca u uspostavljanju prisnijeg kontakta sa starijim detetom /posebno u periodu kada je majka više "zauzeta" oko mlađeg/,
5. Uključivanje bake i deka, pogotovu u kriznim situacijama kada je majka zbog bolesti i lečenja više u kontaktu sa mlađim detetom,
6. Uključivanje /angažovanje/ starijeg deteta u obavljanje nekih radnji /kupanje, presvlačenje, hranjenje…/ oko mlađeg deteta što donosi priznanje njegove nezavisnosti i statusa odraslog,
7. Uključivanje u jaslice /po mogućstvu/ i druge oblike organizovanog rada sa decom kako bi se starije dete manje osećalo otuđenim iz centra događanja dolaskom prinove i na kraju ako ovi ili drugi postupci ne umanjuju intenzitet ljubomore.
8. Obavezno, blagovremeno konsultovati odgovarajuća stručna lica /dečje psihijatre, psihologe/.

Jovan Stanucanović,psiholog