Kako sprečiti da zapinjanje u govoru pređe u mucanje

U govorno – jezičkom razvoju postoji posebno osetljiv period za fluentnost govora kod dece. To je period od druge do pete godine života kada dečji govor karakterišu takozvana fiziološka zapinjanja. Ta pojava je karakteristična za čak 80 odsto dece.
Fiziološka zapinjanja i ponavljanja u dečjem govoru su prouzrokovana intenzivnim razvojem mišljenja koje nadilazi razvoj detetovih govornih mogućnosti. U tom periodu aktivni rečnik deteta još uvek nije veliki, izražavanje misli nije usavršeno, a pokreti govornih organa kod deteta nisu dovoljno precizni. Ipak, dete mnogo toga razume i želi da vam kaže, a još više toga želi da sazna, pa postavlja bezbroj pitanja.
Poznato je da je svaka detetova aktivnost uglavnom praćena emocionalnim uzbuđenjem, a govor obiluje raznim ponavljanjima, zapinjanjima i premeštanjem reči u rečenici. Takvo stanje je prirodno na određenom nivou razvoja. U daljem razvoju mišljenja i govora, u iskustvu, u komunikaciji,  dete se zauvek oslobađa fiziološkog zapinjanja.
Međutim, period od druge do pete godine života je izuzetno osetljiv, pa se fiziološka zapinjanja na „pogodnom tlu” mogu ukoreniti i prerasti u mucanje.
Kako sprečiti da fiziološko zapinjanje pređe u mucanje? Najbolji i najjednostavniji put ka savladavanju fiziološkog zapinjanja je pružanje dobrog govorno – jezičkog modela, odnosno lagan, usporen i manje komplikovan govor. To ne znači da deci morate da govorite jako sporo i jednostavno, već češće da svoje duge kompleksne rečenice odvajate pauzama.
Na primer, rečenicu 'Mogli bismo da odemo u cvećaru i kupimo cveće za baku, sutra slavi 60-i rođendan' možete da rastavite na kraće rečenice s odgovarajućim pauzama: mogli bi da stanemo pored cvećare – trebalo bi da kupimo cveće za baku - sutra slavi 60-i rođendan.
Upravljajući tempom svog govora i pokazujući strpljenje, pomoći ćete detetu da tečnije govori. Takav govorno - jezički model bi trebalo da bude dovoljna pomoć detetu da savlada fiziološko zapinjanje.
Detetu koje ima predispozicije za mucanje (patološko zapinjanje) je poželjno odvojiti posebno vreme tokom dana kada mu posvećujemo potpunu pažnju.
Tokom tog vremena s detetom možemo da igramo staložene igre poput crtanja, igranja karti, slaganja kocki i sl.
Ukoliko odlučite da čitate priče ili razgovarate tokom šetnje, nemojte da ispravljate detetov govor, ne grdite ga zbog grešaka i ne zadirkujte ga. Detetu je potrebno dati dovoljno vremena za odgovor, nemojte ga požurivati ili prekidati.
Govor odrasle osobe je automatski, pa nam je ponekada teško i da zamislimo  koliko različitih i komplikovanih radnji dete mora da uradi da bi odgovorilo na često složena pitanja koja mu postavljate. Nemojte bezrazložno da brinete zbog fiziološkog zapinjanja vašeg deteta, nego mu pomozite da taj problem što brže i lakše savlada. Na sreću, samo manji broj tih zapinjanja preraste u mucanje!
Ako ipak dođe do mucanja ili ako mislite da vaše dete sve više i više zapinje, da ponavlja sve kraće delove reči, pri čemu uočavate i napetosti mišića lica, podizanje ramena, gutanje vazduha, grčeve… svakako što pre potražite savet logopeda.

Šta je mucanje?

Mucanje predstavlja poremećaj komunikacije. To je nesklad pokreta koji učestvuju u govoru, što dovodi do raznih zastoja i zapinjanja u govoru. Mucanje se uglavnom javlja u ranom detinjstvu, do polaska u školu. Ako u govoru postoje blaga ponavljanja uglavnom cele reči, tada se radi o razvojnoj fazi govora, a ako dolazi do ponavljanja delova reči i pritom uočavamo naprezanja, verovatno se radi o mucanju.
Osobe koje mucaju kažu da je određena trauma, na primer strah od psa, polazak u vrtić itd. kod njih izazvala mucanje. Sve to može izazvati mucanje, ali uzroci mucanja su u naslednim ili stečenim faktorima.

Kako pomoći detetu koje muca?

Uloga roditelja u terapiji dece koja mucaju je ogromna, jer su oni važne osobe u detetovu životu, a i najviše su u njegovoj blizini, pa su i i model po kojem se dete ponaša kako u svakodnevnom životu, tako i u govoru. Zbog toga je veoma vžno, u slučaju da dete muca, edukovati roditelje kako bi imali kvalitetniju i adekvatniju komunikacu sa detetom.
Dete koje muca bi trebalo da ima adekvatnu terapiju. Terapija je važna, sprovodi se uz pomoć i nadzor logopeda, a ukoliko se kvalitetno primeni, daje veoma dobre rezultate. Vrlo je važno zainteresovati dete za terapiju, ali i obezbediti podršku uže i šire okoline deteta.
Kada se mucanje dijagnostikuje, procenjuju se stavovi, emocije i govorno ponašanje i tako se dobija slika - da li je problem u jačini zastoja u govoru ili je veća prepreka u stavovima i emocijama. Po tome se određuje koja je terapija najadekvatnija. Inače terapije, između ostalih, mogu biti grupne i individualne, direktne ili indirektne.  
Osobama koje mucaju mogu biti stresni polazak u školu, školski zadaci, odgovaranja, komunikacija u velikoj grupi vršnjaka i slično. Zbog toga je veoma važno da se osobe koje ne mucaju postave pravilno prema onima koji imaju ovu vrstu problema. Trebalo bi uvek slušati šta osobe koje mucaju govore, pitati da li žele pomoć u govoru (najčešće završavati rečenice umesto njih), i naravno uvek s njima otvoreno razgovarati o mucanju.