Piramida zdrave ishrane školske dece

Dobro uravnotežena i zdrava ishrana bazirana je na uzimanju raznovrsne hrane, koja sadrži sve potrebne hranjive sastojke i optimalan dnevni unos energije, koji omogućava normalan rast i razvoj dece. Rezultati sistematskih pregleda učenika osnovnih i srednjih škola pokazuju da povišenu telesnu težinu ima oko 10% učenika i 7,8% učenica.
Pravilnim unosom hranjivih sastojaka telo održava vitalnost i aktivnost, osigurava se visoka energetska aktivnost i otpornost na bolesti. Hrana koju  jedemo mora biti u ravnoteži s telesnim potrebama i sadržati dovoljnu količinu kalorija, belančevina, uglenih hidrata, masti, vitamina i minerala.
Ishrana školske dece mora biti zasnovana na piramidi zdrave ishrane.
Osnovu piramide čine proizvodi od žitarica, uključujući pirinač, (smeđi i beli), testeninu i hleb (najbolje crni ili integralni jer je bogat vlaknima). Ovi proizvodi u odličan izvor vitamina B.
Vrlo vredne namirnice su grašak i pasulj (mahunasto povrće). Svakodnevno bi trebalo jesti puno povrća, naročito zelenog lisnatog, kao što su spanać i blitva, i svežeg voća. Te namirnice su bogat izvor vitamina i minerala, kao i biljnih vlakana, a osim toga sadrže i nisku količinu masti.
Treću stepenicu piramide čine mlečni proizvodi (jogurt, mleko, svež sir), krto meso, piletina, riba i jaja. Te namirnice su bogate belančevinama koje su osnova za proizvodnju hormona i enzima. Mleko i mlečni proizvodi su glavni izvor kalcijuma, koji utiče na rast i razvoj, povećava čvrstinu kostiju i štiti od osteoporoze u zrelim godinama.
Na samom vrhu piramide nalaze se namirnice koje sadrže visok procenat
masti, šećer i so, koje bi trebalo uzimati u malim količinama. Deca školskog uzrasta trebalo bi da imaju pet obroka dnevno, tri glavna (doručak, ručak i večeru) i dva međuobroka. Obroke bi trebalo uzimati u pravilnim vremenskim razmacima. Doručak je izuzetno važan obrok, koji se ne sme preskočiti. Doručkom se u organizam unese 40 odsto dnevnih energetskih potreba. Deca koja ne doručkuju često su pospana, slabije postižu koncentraciju i otežano prate nastavu. Uravnotežen doručak od žitarica punog zrna ne deblja, što je važno naglasiti starijoj školskoj populaciji, kada devojke, u želji da se ne udebljaju, preskaču upravo taj obrok.
Posebno značenje ima školski obrok, užina, koji bi trebalo da bude sastavljen od hrane visoke prehrambene vrednosti, a niže energije. Nikako
se ne preporučaju slatkiši, grickalice, "brza" hrana (hot-dog, hamburger) i  gazirana pića. Takvi proizvodi su niske prehrambene vrednosti, s visokim sadržajem masti i koncentrisanih ugljenih hidrata,  što može da prouzrokuje prekomernu telesnu težinu. Gojaznost postaje faktor rizika za nastanak velikog broja hroničnih bolesti tokom života, a poznata je i kao važan faktor u nastanku psihičkih poremećaja, posebno u razvoju adolescencije.
Nepravilna ishrana može da rezultira i preterano niskom telesnom težinom, razvojem anemija (malokrvnosti) zbog nedostatka gvožđa, uopšte smanjenom otpornošću organizma.
Na razvoj prehrambenih navika školske dece najveći uticaj imaju roditelji, ali svakako treba naglasiti i uticaj škole na oblikovanje detetove ličnosti i usvajanje navika zdravog hranjenja i ponašanja.

(Iz knjige Suzane Janković, dr.med., "Pedeset saveta za zdravlje")