Naučite dete da zlostavljaču kaže NE

Deca ne očekuju seksualno zlostavljanje jer najčešće u odrasle imaju neograničeno poverenje, a i misle da je sve što odrasli rade ispravno. Zadatak odraslih je da ih na vreme nauče šta je dozvoljeno i kako da se zaštite.
Decu bi trebalo naučiti da su neki delovi tela intimni. Dobro je da u porodici razvijete uobičajni jezik za opisivanje delova tela zajedno s decom (koristite ispravne nazive za različite delove tela kao što su grudi, vagina, penis, testisi). Objasnite da su to intimni delovi tela, oni koje pokrivamo kupaćim kostimima i koje ne pokazujemo drugima, niti drugi smeju da ih dodiruju bez nekog dobrog razloga. Dobra je prilika da za vreme kupanja decu upoznate s uobičajenim terminima za različite delove tela.

Deci bi trebalo reći da njihovo telo pripada njima i da :
- je važno voditi računa o svom telu na nekoliko načina (jesti zdravu hranu, odmarati se, reći roditeljima ako su bolesni ili ako se povrede…)
- ponekada dele s drugima svoje telo tako što dodiruju druge (npr. zagrljajem)
- imaju pravo da odlučuju kada, kako i s kim će deliti svoje telo.
Takođe im je važno pokazati primerom kako mogu da kontrolišu način na koji će ih neko dodirivati i ne prisiljavati ih da pokazuju emocije na telesni način prema odraslima, ne tražiti da daju poljubac svima u sobi za laku noć ili da pozdravljaju rođake poljupcem ako to ne žele, poštovati njihovu odluku da ne grle i ne ljube rođake (reći im: 'Dobro, možda drugi put'), jasno im reći: 'Tvoje telo pripada samo tebi. Ne moraš nikome dozvoliti da te dira ili povredi”.   
Recite im različite načine na koje mogu da kažu NE, npr. 'Ne, nemoj 'ili 'Prestani, ne volim to', kao i 'Moji roditelji su mi rekli da niko ne sme da mi dira intimne delove tela.'
Naučite ih da ove rečenice kažu glasno i sigurno (da pokažu drugom da zaista tako i misle). Nakon što kažu NE, mogu da odu, pobegnu, otrče prema drugim ljudima, prodavnici, policajcu i da kažu nekoj odrasloj osobi kojoj veruju. Ako dete ne uspe da pobegne, u redu je da viče što glasnije, ukoliko neko pokušava da ga povredi. Naučite dete da nikada ne prihvati poziv nepoznate osobe koja ga nagovara da nešto učini za slatkiše ili novac, koliko god se ta osoba činila simpatičnom.

Ponekada odrasli koji zlostavljaju decu traže da to ostane njihova tajna. To ne sme da bude tako - objasnite razliku između iznenađenja (npr. zbog rođendanskog poklona ili proslave) i tajne (koju ne bi trebalo čuvati). Tajne zbog kojih se osećamo loše važno je podeliti s odraslom osobom kojoj verujemo. Uverite dete da neće imati problema zbog toga što je ispričalo o lošem dodiru i da ćete verovati ako vam kaže da mu je neko dirao intimne delove tela. Pričajte o tome kome sve, osim mami i tati, može da kaže; uključite rođake, prijatelje, učitelje, psihologe. Dajte mu i konkretnu rečenicu koju može upotrebiti kako bi mu bilo lakše da kaže, na primer: 'X me je dirao po intimnim delovima tela.'
Kako ih svemu ovom naučiti:
- Igrama 'Šta ako...' učimo decu kako da rešavaju problem i kako da se oslone na sebe. Ohrabrite ih da postavljaju 'Šta ako...' pitanja o stvarima koje žele da znaju, pričajte im priče o deci koja su znala uspešno da se nose s lošim dodirima, naučite ih kako da odgovore na telefon ili zvono na vratima kada su sama kod kuće.

Primeri koje možemo da vežbamo s decom:
- Šta ćeš da učiniš ako si u bioskopu, a osoba pored tebe ti stavi ruku na koleno?
- Šta ćeš da učiniš ako s mamom i tatom ideš u prodavnicu i izgubiš se?
- Šta ćeš da učiniš ako ti odrasla osoba koju inače voliš i kojoj veruješ dira intimne delove tela i traži od tebe da čuvaš to kao tajnu?  
- Šta ćeš da učiniš ako ti trener kaže da je u redu da se svučeš pred svima jer svi to rade?

Šta ako se dete poveri

Razotkrivanje seksualnog zlostavljanja je proces – deca ispričaju deo priče, jer proveravaju da li je sigurno da kažu više. Potrebno im je da osete da im se veruje pre nego što iznesu sledeće detalje, a deca prilično dobro znaju kada je sigurno razgovarati s odraslima.
Ako se dete poveri roditelju ili drugoj odrasloj osobi, važno je da mu ta odrasla osoba kaže da mu veruje (iako to može da bude najteže prihvatljiv deo), da ga ne osuđuje, bez obzira na okolnosti, da zna kako mu je teško da o tome govori, da joj je drago što je dete to reklo i poverilo joj se, da joj je žao što mu se to dogodilo, da niko nema prava da zlostavlja decu i da i odraslima treba pomoć kako bi se bolje mogli suočiti s tim problemom.
Važno je ne davati obećanja koja nije moguće ispuniti, npr. da nikome nećete ništa reći ili da zlostavljač neće ići u zatvor. Važno je ostati miran i ne naljutiti se, a ponekada je to vrlo teško. Svakako je važno kontaktirati službe koje pomažu deci i porodicama da se nose sa seksualnim zlostavljanjem (centar za socijalni rad, odsek za maloletničku delinkvenciju pri policiji, službu za mentalno zdravlje).

Krizni telefon za žrtve seksualnog nasilja Incest trauma centra je 011 446 13 32 i otvoren je 24 sata.