Povezanost motorike i govora kod dece

Naučnici koji se bave razvojem celokupnog nervnog sistema kod dece u saradnji s onima koji se bave razvojem govora otkrili su da veliko stimulativno značenje za razvoj govora kod dece ima upravo motorika ruke, posebno prstiju. Povezanost te dve funkcije lako je uočiti jer svi, a posebno deca u trenutku kada ne mogu da pronađu potrebnu reč, pomognu sebi rukama i gestovima. I obrnuto, dete dok piše ili crta, često nesvesno plazi jezik.
Fiziolozi su dokazali da je nivo razvijenosti dečjeg govora proporcionalan nivou formiranosti finih pokreta prstiju ruke.
Na osnovu brojnih istraživanja postavljena je zakonitost: „Kad razvoj pokreta prstiju odgovara uzrastu, razvoj govora je takođe uredan, a kad razvoj fine motorike zaostaje, zaostaje i govor.”
Informacija koju nam dete može dati na ovaj način izuzetno je važna jer eventualne govorne probleme možemo da predvidimo i pre nego što dete progovori.
Formiranje važnih govornih zona u mozgu ostvaruje se pod uticajem nervnih impulsa prstiju ruku. Što su detetovi prstići aktivniji, to se bolje ostvaruje njegov govorni, emocionalni i intelektualni razvoj.
Uticaj manuelnih pokreta na razvoj mozga bio je poznat još u 2. veku pre nove ere u Kini. Stari Kinezi su tvrdili da igre prstima pomažu usklađivanju duha i tela.
Japanski lekar Nakimasi Tokudziro osmislio je metod ozdravljenja delovanjem i sistematskim vežbanjem dlana i prstiju. On je smatrao da delovanjem na prste nadražujemo mnogobrojne receptore i šaljemo ozdravljujuće impulse po celom nervnom sistemu. Jednostavni pokreti prstiju pomažu uklanjanju napetosti ne samo u rukama, već i u govornim organima – u usnama i jeziku.
Igre s prstićima čine dete emocionalno i mentalno opuštenim, pa ih je zato potrebno započeti već u najranijoj dobi, pre šestog meseca života, posebno kod dece s posebnim potrebama.
Prilikom vežbanja prstića roditelji bi trebalo da pevaju jednostavne ritmične pesmice i brojalice, jer se na taj način dvojako stimuliše detetov govor. Obratite pažnju i na to kako dete manipuliše prstima i savladava jednostavne, ali važne veštine – kako drži pribor za jelo, oštri olovku, pere ruke, vezuje pertle, zakopčava košulju, niže perlice… Recimo, ako četvorogodišnje dete nije u stanju da u dlanovima donese vodu do lica, to ukazuje na teškoće u razvoju fine motorike. U tom slučaju potražite pomoć logopeda, ali ne oslanjajte se isključivo na to, budite aktivni i vežbajte dlan i prstiće svog deteta.

(Priredio: L.P.T.)