Konstruktivna kritika

Svaki roditelj ima obavezu da nauči svoje dete pravilnom ponašanju u društvu. Jedan deo ove obaveze odnosi se na to da se na vreme koriguju detetove greške u ponašanju. Tada na scenu stupa upućivanje konstruktivnih kritika deci.

Trebalo bi naglasiti da je konstruktivna kritika prema deci opcija, a ne obaveza. Kao roditelji, imamo obavezu da usmeravamo našu decu. Ni za decu, ali ni za nas nije dobro ukoliko ih ne usmeravamo u životu ka opštem dobru. Kada vidimo da naša deca u svakodnevnom životu uporno greše u nekim situacijama, moramo biti odlučni u reakciji.

Kako uputiti konstruktivnu kritiku?

Kada kritikujemo malo dete, trebalo bi da obratimo pažnju na nekoliko stvari:

Deca imaju osećanja

Ovo je najvažnija činjenica koju bi trebalo imati na umu kada kritikujemo dete. Svakome je jasno da deca imaju osećanja. Međutim, roditelji su među prvima koji tu činjenicu često zaboravljaju.

Kada su deca mala, ona su u potpunosti pod našom kontorlom. Tada je vrlo lako zaboraviti da su oni u stvari mali ljudi, a ne samo bespomoćna deca. Oni imaju osećanja koja se mogu vrlo lako povrediti. Njihovo samopouzdanje može biti ozbiljno narušeno ako im često upućujemo nekonstruktivne ili u čak besmislene kritike. Prema deci bi se uvek trebalo ponašati onako kako bismo želeli da se drugi ponašaju prema nama.

Uputite jasnu poruku

Cilj ispravne kritike je da prenesete određenu poruku detetu. Ali prvo morate znati šta uopšte želite da poručite. Ukoliko nemate nikakvu ideju šta želite da postignete vašim postupkom, onda kritikovanje neće izazvati ništa drugo do besa i frustracije malog deteta. Zapamtite, vaša uloga u kritikovanju je da na neki način obrazujete vaše dete a ne da ga kaznite ili ponizite. Kada kritikujete dete uvek morate imati jasnu ideju čemu želite da ga naučite.

Kritikujte ponašanje, a ne dete

Ovo je važnan detalj. Kada kritikujete dete, veoma je važno da usmerite svoju poruku ka detetovom ponašanju, a ne ka samom detetu. Vašem detetu mora biti jasno da ste uznemireni zbog njegovog ponašanja, a ne zbog njega samog.

Nikada ne vređajte dete!

Deca stvaraju sliku o sebi na osnovu onoga što im drugi govore. Kada roditelj vređa svoje dete, to može ostaviti veoma negativne posledice na psihički razvoj mališana, ali može ugroziti i njegov osećaj poverenja i zajedništva sa mamom ili tatom. Bilo kakvo vređanje dece negativno utiče na njihovo samopouzdanje. Na kraju, deca koja nisu izložena verbalnim uvredama, skoro nikada neće doći u situaciju da vređaju drugare, roditelje ili bilo koga drugog iz svoje sredine.

Ne kritikujte dete pred drugima

Detetu je dovoljno teško što mora da se suoči sa roditeljskom kritikom. Ukoliko ga kritikujete pred drugima, biće mu još teže, a efekti vaše kritike biće nikakvi. U ovakvim okolnostima, bolje je razgovarati sa detetom kada ste kod kuće, ili kada ste samo vas dvoje u prostoriji. Vaše dete će vas u tom slučaju pažljivije saslušati i lakše shvatiti šta želite da mu kažete.

Ponudite priliku da se ispravi greška

Vaše dete mora da zna da je učinilo nešto loše. Ono u isto vreme mora da ima priliku da “preispita” sebe kako ne bi više činio istu grešku. Vi morate da imate ideje na osnovu kojih će dete shvatiti kako da poboljša svoje ponašanje. Na ovaj način, detetu ćete pokazati da ne može da povređuje druge ljude (ili da se ponaša ružno), pa da se posle toga okrene i ode. Ono mora biti svesno greške, mora naučiti da kaže “žao mi je” ili “izvini”, ali pre toga mora razumeti šta te reči zapravo znače. Dete mora znati da izgovaranje reči “izvini” predstavlja prihvatanje odgovornosti za neko delo koje nije dobro. U isto vreme, “izvini” pomaže detetu da se suoči sa ružnim delima i da ih reši.

Kritikujte s ljubavlju

Ovo je veoma važno. Kritikovanje je poklon. To je poklon znanja, to je poklon vrednosti. Međutim, to je i neželjeni poklon, jer niko ne želi da sluša kritike. Cilj roditelja je da uputi kritiku detetu na najbezbolniji način, jer će dete samo tako odreagovati na izrečeno. Kada kritikujete dete, mora biti jasno da to činite za dobro vašeg mališana. Ukoliko vaše dete zna da mu nešto govorite zato što ga volite i brinete za njega, budite sigurni da će lakše prihvatiti vaše reči. Ukoliko ste ljuti, sve što će dete čuti biće vaš bes. Vaše reči izrečene u besu i ljutnji dete će razumeti kao “Ne volim te”. Ništa drugo neće čuti. Zato vi kao roditelj morate biti jasni u poruci da volite vaše dete i da ga kritikujete baš zato što želite da bude dobar i pažljiv, na primer.

Ovo nije lak zadatak. Lako je pisati na ovu temu, i čitati ovaj tekst kada je situacija u kući normalna i mirna. Veoma je teško usvojiti i praktikovati ove reči u trenutku kada dođe do spora između roditelja i deteta. Ipak i ovo je dobar početak. Roditelji moraju razumeti ove delikatne mehanizme, kako bi znali na odgovarajući način da pomognu deci.

Posmatrajte svet očima deteta

Roditelji se ne susreću sa istim izazovima kao deca. Zato deca često mogu postaviti pitanje mami ili tati “Zašto me kritikuješ, ti me ne razumeš”. To je legitimna reakcija deteta na upućenu kritiku. Vaše dete vas posmatra kao stabilnu odraslu osobu, ali ponekada je potrebno da gledate svet očima deteta, kako biste razumeli faze kroz koje ono prolazi. Korisno je da detetu objasnite jednostavnim, takoreći dečijim jezikom kako vidite problem, ali i rešenje.

Ponekada je najbolje ne kritikovati

Roditelji imaju urođen impuls da brzo odreaguju kada vide da njihova deca nešto ne rade na dobar način. To je normalno. Međutim, uvek bi trebalo da se potrudite da pre nego što počnete sa kritikama stanete i razmislite da li je to pravo mesto, vreme i način za verbalni “okršaj” sa detetom. Kada dete učini nešto loše uglavnom će očekivati kritiku. Po prirodi stvari dete će na vaše reči reagovati odbrambenim stavom. U tom prvom trenutku neće čuti ama baš ništa od onoga što ste mislili da kažete. Zato je ponekada bolje odložiti kritiku i sačekati da se atmosfera u kući smiri. Tada možete mirno i bez ljutnje raspraviti situaciju racionalno.Budite uvereni, dete će vas ne samo čuti nego i saslušati.

Zaključak

Principi o kojima smo pisali primenjuju se onda kada želimo da pozitivno utičemo na nekoga. U svakodnevnom životu ove principe ne moramo da primenjujemo prema kolegama, prijateljima ili rodbini. Međutim, kao roditelji, tu opciju nemamo. Mi smo automatski “uključeni” i u obavezi smo da pomognemo detetu.

Naša je obaveza da ispravimo loše ponašanje deteta. Deci je potrebno naše vođstvo i inicijativa. Postoje neprijatni primeri svuda oko vas gde roditelji deci dozvoljavaju da rade šta god hoće i kako hoće. Takva deca, iako imaju privid potpune slobode u detinjstvu, kasnije izrastaju u osobe koje ne umeju da razlikuju dobro od lošeg, ne razumevajući posledice lošeg dela. Često ta deca vremenom steknu osećaj da njihovi roditelji i ne brinu previše o njima. I u tome su često u pravu.

Biti roditelj nije lako. Ipak, što više ljubavi i roditeljskog truda uložite u dete, veće su šanse da ono izraste u osobu koja će čvrsto stajati na zemlji i znati da iskoristi svoje potencijale na najbolji način.