Kako da naučite vaše dete da ne laže

Dete uzrasta od tri do četiri godine počinje da razlikuje istinu od laži, ali to i dalje ne znači da će uvek biti u pravu u proceni. U ovom uzrastu još uvek su preovlađujući osećaji maštanja, zaboravnosti i preterivanja (dete se zaista ne seća da je ostavilo peškir na lavabou, ili zaista želi da veruje da nije blatnjavim cipelama isprljalo pod).

Kada četvorogodišnjak laže, to najčešće radi da bi izbegao moguću kaznu ili iz straha da ne razočara roditelje. Mala deca nemaju razvijenu savest koja ih sprečava da govore laži. S druge strane, oni znaju da su izvesne radnje loše i prirodno ne žele da upadaju u nevolje. Mala deca će se najlakše naučiti plemenitoj veštini pričanja istine ukoliko budu rasla u sredini u kojoj se osećaju sigurnom kada ne lažu.

Kako roditelji mogu da pomognu

Nikada nemojte dete nazivati lažovom ili lažljivicom. Malo dete će tada samo zauzeti odbrambeni stav, a vašu poruku će shvatiti kao uvredu. Umesto toga, recite detetu da ne volite laž, ali da puno volite njega, bez obzira na to šta je uradilo. Recite nežno, ali odlučno: «Ovo mi ne zvuči istinito. Znam da svi mi ponekada razmišljamo da li da kažemo istinu, ukoliko smo uradili nešto loše».

Nemojte deci nikada postavljati pitanja na koja već znate odgovore. Ukoliko vaše dete nije pospremilo igračke, nemojte ga pitati «Da li si sklonio igračke», jer time samo pravite mesto za laž koju će vaše dete izgovoriti. Bolje je reći: «Vidim da igračke još uvek nisu na svom mestu» ili «Pokaži mi kako umeš da spremiš svoje kockice». Na taj način pomažete detetu da nauči da završava započetu radnju do kraja, a ne da koristi laž kako bi je prolongirao.

Ukoliko «uhvatite» dete u laži nemojte ga pitati «Da li me lažeš», jer će retko koje dete u tom slučaju reći «da». Umesto toga, bolje je da kažete detetu da znate da vas je slagalo, ali da je uvek bolje da kaže istinu, jer će se tako brže rešiti problem.

Ne zaboravite da pohvalite vaše dete ukoliko vam govori istinu, pogotovo ukoliko vas je već nekoliko puta pre toga slagalo. Dovoljno je reći: «Hvala ti što mi govoriš istinu, volim kada to radiš».

Budite primer detetu

Najbolji način da naučite dete da bude iskreno je da i sami uvek govorite istinu. Vaše dete će biti zbunjeno ukoliko čuje da razgovarajući telefonom nekome kažete da je tata na poslu, dok on za to vreme sedi u dnevnoj sobi. I kada su u pitanju «sitne» i «krupne stvari» (razvod, bolest, smrt bliske osobe), trudite se da budete iskreni. Ukoliko malo dete slažete da mu je deka umro, izmišljajući razne priče, ono će biti zbunjeno i tužno, bez obzira na to šta vi kažete, a vremenom će pomisliti da istina i nije tako bitna u životu. Bolje je detetu objasniti prijatne i neprijatne stvari iz života nežno ali iskreno, uz puno poštovanje njegove ličnosti.