Dojenje posle carskog reza

Često je moguće čuti da majke koje su rodile carskim rezom imaju više problema s dojenjem, a kod mnogih od njih dojenje uopšte ne uspeva jer unapred stvore (pogrešno) uverenje kako žene koje rode carskim rezom ne mogu uspešno da doje. Sasvim je sigurno da majke koje su rodile carskim rezom mogu biti jednako uspešne u dojenju kao i žene koje su rodile prirodno. Razlika je moguća utoliko što mleko može malo da kasni u nadolaženju u odnosu na normalan porođaj zbog kasnijeg stavljanja deteta na dojku.

Ako znate da ćete roditi carskim rezom

Svakako ispitajte kakva je postoperativna praksa u bolnici u kojoj ćete roditi, koliko ćete dugo posle poroda biti odvojeni od deteta i kada će vam biti moguće da počnete da dojite. Računajte s tim, nemojte se iznenaditi kad shvatite da od deteta možete biti odvojeni i više od dva dana, pokušajte to vreme da iskoristite za odmor i prikupljanje snage za ono što vas čeka, a pogotovo za dojenje. Prihvatite ponuđene lekove za olakšavanje bola (bol potiskuje proizvodnju mleka i otežava uživanje u novorođenčetu, stoga ne oklevajte s korišćenjem lekova nego se posavetujte s anesteziologom i zatražite lekove koji se ne izlučuju u mleko odnosno ne škode bebi), vežbajte po savetima fizioterapeuta, i dovedite se u koliko-toliko pokretno stanje kako biste što bolje dočekali svoju bebu. U značajnoj ste prednosti u odnosu na mame koje rode hitnim carskim rezom i zato što se možete unapred pripremiti, i što nećete biti istraumatizovani opasnošću i hitnim stanjem koje je prethodilo carskom rezu.

Prvi susret s bebom

Kada prvi put dobijete bebu (a pokušajte da insistirate na tome da je dobijete što pre), ona će možda biti nahranjena i doneće vam je 'samo za upoznavanje', kako kažu. Bez obzira na to, pokušajte da je stavite na dojku. Zbog konfuzije bradavice (jer je način hranjenja iz flašice koji je do sada beba jedini upoznala, znatno drugačiji od načina sisanja dojke) to bi moglo da bude teže, ali možda će biti manje nervozna ako nije mnogo gladna pa će vam vežba biti lakša. Dobro proučite položaj usana na bradavici, da li su 'usta puna dojke' itd. Zbog prirodnog refleksa sisanja beba će početi da sisa, bez obzira na glad i bez obzira na prazne dojke. To će vašem telu signalizirati da treba da počne da stvara mleko i do sledećeg susreta već ćete  imati nešto spremno!

Kako se namestiti

Zbog bolova i eventualne infuzije i katetera moglo bi vam biti teže da zauzmete odgovarajući položaj. Pokušajte da zamislite da vam je donji deo tela paralizovan i pokrećite samo gornji deo tela, bez opterećenja trbušnih mišića. Koristite hvataljke iznad kreveta ako ih imate. Okružite se jastucima, poduprite njima bebu ili svoja leđa. Skupite kosu ako vam je duga, kako vam ne bi smetalo ako vam padne na lice a ruke su vam zauzete. Položaj u kojem dojite trebalo bi da bude udoban u smislu da vam ništa ne pritiska ranu, da vas ništa ne zateže ili da vam ne trnu ekstremiteti, da vas ne bole leđa ili ramena. Za početak to sigurno nije najudobniji položaj na svetu, ali postaće to vremenom.
Mnogim mamama je posle carskog reza lakše da doje u sedećem položaju, u tzv. 'turskom sedu', ali prvi put će vam možda biti teže da se tako namestite. Zatražite pomoć medicinskih sestara kod nameštanja bebe.
Budite odlučni, nemojte se pokolebati i nemojte se obeshrabriti ako vam kažu 'ma vi nemate još mleka' ili 'samo se vi još malo odmarajte, mi ćemo je nahraniti'. To je vaša beba, vaše telo može samo da je hrani barem sledećih šest meseci za šta već sada treba da dobije prve signale i jedino što vam treba je susretljivost i 'barem jedna ruka više'.

Ako je beba stigla prerano ili ima problema

Sve navedeno važi u slučaju da je s bebom sve u redu i da ćete je dobiti na dojenje što je pre moguće. Ako pak zbog nečega morate da budete duže vreme razdvojeni (beba je u inkubatoru, na intenzivnoj njezi i sl), pokušajte,  čim se oporavite od operacije, da stimulišete proizvodnju mleka izmlazanjem. Moguće je da će vam na odeljenju ntenzivne nege ponuditi da bebu hrane vašim izdojenim mlekom. Zatražite (čim budete bili u stanju) da vam omoguće izmlazanje u blizini bebe, i što češći kontakt s njom, pa makar i kroz staklo. Pitajte da li možete da je hranite sami, insistirajte na što ranijem stavljanju na grudi, kontaktu koža-koža. Ukoliko vam dozvole da se izmalaze i da im dajete mleko za bebu, pozivaće vas na odeljenje u tačnim vremenskim razmacima. U međuvremenu možete nastaviti s izmlazanjem, ali ne preterujte.
Moguće je i da vam izmlazanje ne ide kao što ste zamišljali, odnosno da i uz najbolju volju ne uspevate da napunite posudicu kao npr. vaše cimerke. Količina mleka koju uspete da dobijete nije količina mleka koju je vaše telo proizvelo, mleka može da bude mnogo više, samo nema pravog potrošača – vaše bebe. Mame koje imaju takav problem često uspevaju da se najbolje izmlazaju rukom. To je najnapornije, ali je efikasnije.
Moguće je i da vam mleko nadođe naglo a da izmlazanjem ne uspete da izdojite do kraja. Ako još uvek ne možete da dojite bebu, postoji opasnost od mastitisa. Stavljajte tople obloge, izmlazajte samo toliko da popusti napetost. Ako je moguće, nabavite listove svežeg kupusa i stavite na dojke. Začuđujuće deluje!
Kada vam dozvole da prvi put podojite svoje dete, nemojte se obeshrabriti ako stavljanje na dojku ne uspe odmah. Pokušajte nekoliko puta, ako se jako  'naljuti' prvo je malo smirite, pa pokušajte na drugoj strani. Nemojte trpeti pogrešan položaj na bradavici ako nije uhvatila kako treba. Popustite vakuum u bebinim ustima i pokušajte ponovo. Ispravan položaj je najvažniji. Zbog poteškoća prilikom učenja pravilnog položaja mogli biste da dobijete ragade.

Ako je beba “lenja”

Ako je bebica male porođajne težine i oslabljena lečenjem u prvim danima života, verojatno će biti malo lenja za sisanje, kada konačno počne. Kod dojenja važi pravilo ponude i potražnje, stvoriće se onoliko mleka koliko je potrebno, odnosno onoliko koliko beba posisa. Pokušajte da se dogovorite da vas pozovu kada god beba zaplače. Za vreme podoja podstičite bebu na sisanje ako vidite da se umara. Malo je zagolicajte ako zaspi.
Najvažnije je da budete što je moguće smireniji, da znate svoja prava, imate poverenja u svoje telo i što je moguće više znanja o dojenju. Tražite pomoć od medicinskog osoblja ali ne verujte im baš u svemu.
Srećno!

(Priređeno prema: www.roda.hr)